• Blog
  • Podeli |

"Vinski lavirint" na Kalemegdanu

Nakon dva uspešno održana "Vinska lavirinta" u Novom Sadu, na Petrovaradinskoj tvrđavi, ovaj događaj će se održati i u Beogradu 21. i 22. oktobra. Lokacija održavanja je veliki barutni magacin (barutana) na Kalemegdanu. Ukupno 50 odabranih vinarija iz deset zemalja izložiće svoja najbolja vina. Biće to nesvakidašnja ponuda najrazličitijih vina iz više od 20 vinogorja. Ugođaj će biti upotpunjen specijalnim osvetljenjem,  a u kasnijim satima i tamburaškom muzikom. Važan deo među izlagačima zauzeće proizvođači sireva i maslinovih ulja, koji se savršeno slažu sa vinom.

 

Vinski Lavirint biće otvoren oba dana od 18 h do ponoći, ulaz je besplatan, a ljubitelji vina će na blagajnama moći da kupe degustacione čaše po ceni od 150,00 dinara i vaučere za degustaciju, po ceni od 50,00 dinara.

 

O lokaciji

 

Kalemegdan je najveći beogradski park, ali je istovremeno i najznačajniji kulturno-istorijski kompleks, u kojem dominira Beogradska tvrđava iznad ušća Save u Dunav. Naziv Kalemegdan odnosi se samo na prostorni plato oko tvrđave koji je osamdesetih godina 19. veka pretvoren u park. Plato je, dok je tvrđava bila glavno vojno uporište Beograda, služio da se neprijatelj osmotri i sačeka za borbu; zbog toga i njegovo ime potiče od turskih reči kale - tvrđava i megdan - borba. Turci su Kalemegdan nazivali i Fićir-bajir što znači "breg za razmišljanje". Osnovu tvrđave čine dva dela "Gornji Grad" i "Donji Grad".

Veliki barutni magacin je impresivno zdanje koje je u celini ukopano, odnosno uklesano u stene pod Gornjim gradom. Građen je dve godine, između 1718. i 1720. godine, a služio je kao skladište municije i tokom 19. veka. Magacin se sastoji iz dve velike sale sa po devet stubova. Ispred obe sale, celom dužinom, nalazi se prostran zasveden hodnik. Ispred njega je sredinom 18. veka izgrađen moćan zaštitni bedem, koji je danas prepoznatljiv motiv Donjeg grada. U jednoj od sala postavljena je stalna izložba rimskih kamenih spomenika. Među spomenicima iz 2. i 3. veka su stele, sarkofazi i žrtvenici koji su decenijama prikupljani sa raznih nalazišta Singidunuma (Beograda), Viminacijuma (Kostolca) i Kosmaja. U letnjim mesecima u barutani, kao i njenom dvorištu opasanom bedemima povremeno se održavaju koncerti i pozorišne predstave.

 

O vinu

 

         Vino je populаrаn i bitаn nаpitаk koji čini sаstаvni deo kаko evropske, tаko i mediterаnske kuhinje, od jednostаvnih, trаdicionаlnih jelа, do nаjsloženijih, egzotičnoh specijаlitetа. Vino je vаžno u kuhinji ne sаmo kаo piće, već i kаo i dodаtаk jelimа koji obogаćuje ukus (uglаvnom u dinstаnju i pečenju, gde njegovа kiselost dаje bаlаns slаtkim ukusimа). Crvenа i belа penušаvа vinа su nаjpopulаrnijа i poznаtа su još i kаo blаgа vinа, jer sаdrže sаmo 10-14 % аlkoholа. Aperitiv i dezertnа vinа sаdrže 14-20 % аlkoholа i onа imаju jаči ukus od blаgih, jer sаdrže veći procenаt аlkoholа.

Odmаh po otvаrаnju flаše mlаdog vinа potrebno je ostаviti sаt vremenа po strаni kаko bi se „provetrilo“, dok je stаrijа vinа sа jаčim ukusom preporučljivo piti kаdа se otvore. Pretаkаnjem, iz flаše vetre se tаlozi. Tаlog se nаlаzi u stаrim bocаmа, аli je mlаđа vinа bolje vetriti. Tokom vetrenjа, izlаgаnje mlаđih vinа vаzduhu doprinosi „opuštаnju“ ukusа i čini ih glаtkijim, i uklopljenim u аromu, teksturu i ukus. Stаrijа vinа uglаvnom gube nа intenzitetu u ukusu ukoliko se vetre.

Vinarstvo u Srbiji

       Najveći broj vinograda se nalazi duž tri reke - Južne, Zapadne i Velike Morave, u centralnoj Srbiji i duž reka Save, Dunava i Tise u Vojvodini. Danas najveću vinarsku kuću predstavljaju "Vršački vinogradi" sa oko 1700 hektara. "Navip" iz Beograda i "Rubin" iz Kruševca imaju 700-800 hektara vinograda, a zatim slede: Negotinski region, Aleksandrovačka župa, Sremski Karlovci, Smederevo, Palić i "Džervin" iz Knjaževca. U Srbiji se 83% parcela pod vinovom lozom nalazi u privatnom vlasništvu.
  U Srbiji se proizvode i pune velike količine vrlo dobrih konzumnih vina, kao i vina najboljeg kvaliteta, a srpska vina nose uglavnom nazive područja iz kojih dolaze.

 

Vaši komentari:

Trenutno nema komentara!